Свети Архијерејски Сабор СПЦ доставио нам је свој акт АСбр. 82 од 25. маја 2015. године, потписан од стране патријарха Иринеја, којим Нас, између осталог, ”братољубиво” позива ”да кренемо путем мира и јединства са Црквом” и да свој одговор ”усмено или писмено” доставимо Светом Архијерејском Сабору ”у року од три дана”.

Схвативши тај позив као ”пружену руку” у циљу повратка канонског поретка у живот СПЦ, који је у последње време веома нарушен, ми смо на исти одговорили писмено 14/27. маја 2015. године, изразивши своју готовост ”уколико сте спремни да се нађемо на истом, а то је: да нам исповедање непатворене вере, какву су нам од Спаситеља предали богомудри Оци и Светитељи, буде водиља све до Царства небескога”.

Уместо прихватања и излажења у сусрет Нашој спремности, Свети Архијерејски Сабор је на своје досадашње неканонске и неуставне одлуке (почев од 11. фебруара 2010. г.), придодао још једну, под АСбр. 50 и 106/зап. 250 од 28/15. маја 2015. године, ”лишењем монашког чина и искључењем из Цркве”, показујући тиме да њихово ”богољубиво писмо” са позивом на мир и јединство, није било искрено и добронамерно, на шта смо Ми у нашем одговору и указали.

Ипак, и даље је Наша молитвена жеља да што пре дође дан када ће се на трону Светога Саве наћи човек који ће хтети и моћи да кормило СПЦ окрене и управи на пут Истине, када ћемо опет бити сви једно и заједно у Христу Исусу Господу нашем. За тај дан се молимо, тај дан чекамо. Да ли ће и када ће тај дан осванути не зависи од нас већ од друге стране. Да би до тога, толико жељеног мира и јединства дошло (данас или сутра), по нама је неопходно да Свети Архијерејски Сабор (садашњи или неки будући) уради следеће:

• Да спроведе у дело Одлуку Сабора из 1997. o иступању СПЦ из ССЦ;
• Да спроведе у дело одлуке из 2007. – 2008. о богослужењу;
• Да повуче све неканонске и неуставне одлуке о Нама и нашем монаштву и да обустави све судске процесе покренуте против Нас пред грађанским судовима;
• Да се јавно огради од свејереси екуменизма и да је саборно осуди;
• Да напусти јалови теолошки дијалог са папистима и другим јеретицима;
• Да заузме одлучан став према јеретичком учењу епископа Игњатија Мидића и да га осуди (то учење);
• Да, следујући Светим Оцима и држећи се светих Канона, јавно осуди поступке појединих Архијереја (садашњих и будућих), који су нарушили свете Каноне: заједничким молитвама и мољењима са разним јеретицима и паљењем свећа у јеврејској синагоги (Ханука), као и оних који су ишли на поклоњење папи и који носе папско прстење и напрсне крстове, уз обавезно њихово јавно покајање.

Једном речју: да се СПЦ врати на пут Светих Отаца и Светог Предања, са којег је скренула.

У ПРОТИВНОМ: Ми до даљњега остајемо у дијахрониској Цркви (Διαχρονικὴ Εκκλησία – вековна Црква), у заједници са свима Светима, у служби Богу и народу своме.

15. јули 2015. године
Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу
+ АРТЕМИЈЕ