Међународне административне цивилне мисије на Косову и Метохији (ОЕБС и ЕУЛЕКС) и војна (КФОР) не делују више на терену као статусно неутралне већ се понашају као да је Косово* у потпуности независна и међународно призната држава. У прилог овој тврдњи иде неколико чињеница од којих су:

1. Одбијање одржавања општих избора Републике Србије на територији Косова и Метохије које је по важећој Р1244 протекторат под међународном заштитом али још увек територијални део Србије. Обавеза ОЕБС-а и ЕУЛЕКС-а јесте да обезбеди услове за реализацију изборног процеса макар у енклавама и северном делу Косова и Метохије где српско становништво чини већину.

2. ЕУЛЕКС који је задужен за владавину права, у потпуности је правосуђе препустио привременим институцијама Косова* па тако изостаје активни мониторинг рада полиције и судства што се поткрепљује чињеницама да нема реакције ЕУЛЕКС-а на нехумано поступање према недавно ухапшеним затвореницима српске националности са севера Косова и Метохије који су брутално тучени, неки без терапије упркос томе што су хронични болесници, без адекватних услова док бораве у притворима широм Косова и Метохије јер се тешко споразумевају слаба им је храна а постељина којом располажу као ни температура у ћелијама није у складу са годишњим добима. Нема реакције на хапшења и вишемесечна задржавања људи који дођу на Косова и Метохије да среде питање личне имовине које углавном неосновано терете за наводне ратне злочине а и истрага, судски поступак и читав кривични процес за убиство политичара Оливера Ивановића, у рукама је привременог правосуђа.

3. Отуђивање што личне што јавне имовине која је у власништву Срба или државе Србије, такође пролази без реакција ЕУЛЕКС-а као и уништавање гробова Срба и одлагање посмртних остатака са православног гробља на депонију у Митровици.

4. Нем је био ЕУЛЕКС и за реакцију на интегрисаним административним прелазима када је Курти бранио пролаз камионима са медицинском опремом и лековима из централне Србије на Косова и Метохије и тиме довео КБЦ у Митровици малтене до хуманитарне катастрофе. Нико из ЕУЛЕКС-а није нашао за сходно да оде на састанак са руководством КБЦ Митровица већ је то урадила шефица УНМИК-а Каролине Зијаде. Да није било реакције из УН након говора Ане Брнабић на седници СБ УН у Њујорку ништа од материјала још не би било допремљено на Косово и Метохију.

5. КФОР је и поред крхке безбедности на Косову и Метохији за српску заједницу, број трупа спустио на 4.500 уз још 200 војника који су стигли након догађаја у Бањској. Током церемоније примопредаје дужности команданта КФОР-а, октобра ове године, адмирал Стјуарт Минч, приштински командант Нато команде здружених снага у Напуљу, изјавио је да “прва линија безбедности на Косову* припада косовској полицији (?!) која је подржана ЕУЛЕКС-ом који је други у низу одговорних а тек онда долази КФОР као трећи одговоран ако прва два задужена нису у стању да обезбеде мир. Функција полиције не припада примарно КФОР-у већ треба да буде на полицији Косова*.” Имајући у виду ове чињенице које су само део укупног нечињења мисија на Косову и Метохији без обзира на међуанордно обавезујуће споразуме намеће се питање зашто се не покрене иницијатива за проглашење окупације Косова и Метохије а питање решавања косовско-метохијске кризе врати у Генералну Скупштину УН. Има ли Србија макар једног политичара који о томе размишља или се сви баве само евентуалним будућим лустрацијама?